Agencija za zaštitu životne sredine kvalitet vazduha označava sa pet boja i toliko različitih klasa u zavisnosti od vrednosti koncentracija pojedinih zagađujućih materija.
Kvalitet vazduha može biti odličan, dobar, prihvatljiv, zagađen i jako zagađen i označava se zelenom, plavom, žutom, crvenom i ljubičastom bojom.
Ljubičasta je namenjena jako zagađenom vazduhu, dok se zelenom označava vazduh odličnog kvaliteta.
Ova agencija svakodnevno meri količine čestica sumpor-dioksida, PM 10, azot-dioksida i kobalta i na osnovu toga određuje kvalitet vazduha.
Skala na osnovu količine čestica u mikrogramima po metru kubnom vazduha:
Uobičajena skala koja je u Evropi korišćena pre 2017, a za koju u Gradskom zavodu za javno zdravlje kažu da se i dalje koristi u Beogradu, meri kvalitet vazduha u petostepenom indeksu.
Zagađenje može biti vrlo visoko, visoko, srednje, nisko i vrlo nisko na osnovu merenja količine azot-dioksida. PM10, PM2,5, kobalta i sumpor-dioksida.
Skala zagađenja na osnovu količine čestica u mikrogramima po metru kubnom vazduha:
Radi se o suspendovanim česticama, odnosno čvrstoj materiji koja se nalazi u vazduhu.
U pitanju su takozvane lebdeće čestice ili, kako se to često naziva – „sitna prašina”.
Suspendovane čestice mogu biti prirodnog i antropogenog porekla.
Antropogene nastaju kao posledica nekompletnog sagorevanja fosilnih goriva.
Pre svega je reč o kućnim i individualnim ložištima gde se sagorevaju čvrsta goriva poput uglja i drva, ali i dizel motorima.
PM 10 znači da su to čestice manje od 10 mikrometara u aerodinamičnom promeru.
PM 2.5 znači da su manje od 2.5 mikrometara – što su čestice sitnije, to su opasnije jer dublje prodiru u organizam prilikom udisaja.
Prema direktivama EU, da bi se vazduh smatrao čistim, koncentracija PM 10 čestica ne treba da bude veća od 40 mikrograma po metru kubnom, a prekoračenja ne smeju biti duža od 35 dana godišnje.
