Andrej Šoštarić, doktor hemijskih nauka iz Gradskog zavoda za javno zdravlje kaže da „ne postoji jasna metodologija po kojoj gradovi mogu da se porede”.

„U različitim gradovima imate različite vidove zagađenja. Na primer, u Beogradu su osnovni problem suspendovane čestice, ali ako neki grad nema monitor za suspendovane čestice, kojima može da meri njihovu koncentraciju, ispada da je vazduh kvalitetan, tako da je to dosta nezahvalno”, kaže Šoštarić za BBC.

Kvalitetu vazduha u Beogradu svakako ne doprinose kućna ložišta i gust saobraćaj, ali Šoštarić objašava da dosta toga zavisi i od vremenskih prilika.

„Zimi je situacija gora jer se stvaraju klimatski uslovi koji pogoduju akumulaciji zagađujućih materija u nižim slojevima atmosfere. Zbog niskog pritiska i odsustva vetra, štetne materije se duže zadržavaju.”

Tako dolazi do takozvanih epizodnih zagađenja koja su karakteristična za period od oktobra do marta.

Šoštarić ističe da vazduh u Beogradu svakako „zna da bude zagađen”, ali smatra da nije među najzagađenijima ni u regionu, a kamoli u svetu.

Detaljnije: BBC